Хекабе у грчкој митологији

Nerk Pirtz 04-08-2023
Nerk Pirtz

ХЕКАБА У ГРЧКОЈ МИТОЛОГИЈИ

Краљица Хекаба у грчкој митологији

​У грчкој митологији, Хекаба је била краљица града Троје и жена краља Пријама. Пре свега позната по својој деци, Хекаба ће постати истакнутија у догађајима убрзо након отпуштања Троје.

Хекаба

​У древним текстовима постоји мало сагласности о Хекабином пореклу.

Наведена су три потенцијална оца Хекабе, Дима, краљ Фиргије, краљ Сагарја, и6 Порца, <> и .

Ако је Дима отац Хекабе, онда је Хекаба имала два брата Асија и Мегеса, док ако је отац Цисеј, онда је Хекаба имала сестру у лику Теано, која је постала Антенорова жена.

Хекаба жена и мајка

​Хекаба ће постати друга жена краља Пријама , после Аризбе, и постаће мајка већег броја деце краља Троје. Број деце коју је Хекаба родила варира између извора, при чему неки писци наводе 19 деце, мада је чешћи број 14.

Углавном се помиње десет Хекабиних синова, а то су Хектор , Париз, Дејфоб, Хеленус, Паммон, <91, Антиф, и Троила. Потенцијално, Троил није син Приама и Хекабе, већ му је отац био бог Аполон.

Дате су и четири Хекабине кћери; Касандра , Лаодика, Поликсена и Креуса.

Сам краљ Пријам је можда родио чак 68 синова и још 18 кћери.

Хекаба Мајка Париза

Хекаба долази у први план када се ради о догађајима у Тројанском рату, иако је она само периферна фигура у Илијади од Хомера, где је Хекаба приказана као послушна супруга и мајка, која нуди савете Пријаму и Хектору.<56> У временској линији рата, Хекаба је суштински ток рата у Хекаби. 8>Париз ’ рођење.

Док је била трудна, Хекаба је сањала сан у којем је Тројанска краљица родила запаљену бакљу, која је касније лутала градом Тројом, узрокујући да је град изгорео.

Езак, посинак Хекабе, рођен је за жену Пријаму, прво је био позван да би сањао Пријамов сан. Езак би рекао да ће син којег је Хекаба требало да роди бити узрок уништења Троје, и зато овај син мора бити откривен по рођењу.

Парис је наравно био син рођен од Хекабе, и док је остао на планини Ида, али није умро, и тада је одгајан као син. Париз се, наравно, на крају вратио у Троју и заузео положај на краљевском двору као Пријамов и Хекабин син.

​Судбина Хекабине деце

Након доласка ахејских снага уТроја, Хекаба би сведочила смрти већине своје деце, њених унука и мужа током десетогодишњих борби и опљачкања Троје.

Антиф – убио Агамемнон током рата

Хектора убио Агамемнон током рата

Такође видети: Алкеј из Микене у грчкој митологији

Хектора <49 убио Ацхиллес <49>– убио Ацхиллес <49>– брда током рата

Хипоноја - убио је Ахил током рата (последњег Тројанца је убио Ахил)

Париз – убио Филоктет током рата

Дејфоб – убио Менелај током пљачке Троје

убио је Менелај за време пљачке Троје

<46>– убио је Менелај током Сака

>Памона – убио Неоптолемус током пљачке Троје

Такође видети: Ино у грчкој митологији

Полидор – убио Полиместор у Тракији када Троја пада

Хелен – преживљава рат, постаје грчки краљ Епира и венчава се са Андромахом Мери

<27 Поидом <26к><17 <26к><17 лондел (1781-1853) - ПД-арт-100

Лаодице – потенцијално преживи рат и ослобођен, или у супротном нестане у божански створеном понору

Креуса – умире са немогућим за време пљачке Троје –><>умире као немогућа пљачка Троје –><>сакр. постављена на Ахилејев гроб

Касандра – постаје Агамемнонова конкубина, и убијена је по доласку у Микене.

Сам Пријам је убио Неоптолемус, привезавши свој стари оклоп за последњу битку, упркосмолбе Хекабе да потражи уточиште у једном од тројанских храмова.

​Судбина Хекабе

​Сама Хекаба ће преживети пљачку Троје, до када су само Хеленус, који је претходно отишао из Троје, Поликсена, Касандра и потенцијално Лаодика, још увек били живи.

Хекаба, као и Касандра, од Троје, ће постати припаднице Троје. снаге, а Хекаба је дата Одисеју као његов удео у ратном плену.

Ипак, за Хекабу је било још више бола, јер ће бити сведок жртвовања своје најмлађе ћерке Поликсене, на Ахиловом гробу. Јер речено је да је на њену жртву призвао Ахилов дух, и да би њена смрт могла дати кући ахејској флоти лепе ветрове, баш као што се причало да је жртва Агамемнонове ћерке, Ифигеније, донела леп ветар у Троју.

​Хекаба и Полиместор

​Речено је да је истог дана када је жртвована Поликсена, тело Полидора, најмлађег Хекабиног сина, изнето на обалу близу ахејског логора.

Хекабе је послала свог најмлађег сина да преживи свог најмлађег сина Приама да би преживео. Краљ Полиместор .

Међутим, говорило се да је Полиместор убио Полидора када је чуо да је Троја пала, вероватно да би стекао пријатељство са Ахајцима и вероватно да би стекаоТројанско благо које је пратило Полидора до Тракије.

Хекаба убија Полиместора - Ђузепе Креспи (1665–1747) - ПД-арт-100

​Хекаба је послала поруку Полиместору тражећи од краља да дође у Троју, уз обећање да ће се Тројан открити где је био скривен тројанац. Хекаба, наравно, не откривајући да је знала да је Полиместор убио њеног сина.

Агамемнон је добро знао шта Хекаба ради, и обезбедио је јасан пут за њеног гласника, Агамемнон који је био у дружељубивом расположењу, за Хекабину ћерку, Касандра, Касандра, била је сада Агамемнон која је била у пријатељском расположењу. стор је дошао у Троју и сада, схваћен као ахејски савезник, ушао је у Хекабин шатор, тамо су Полиместор и његова два сина били усред бројних тројанских жена, и слутећи да нема замке, Полиместор је спустио стражу. Затим су жене извукле бодеже и убиле два Полиместорова сина, а док је краљ Тракије задржан, Хекаба му је избола очи.

Агамемнон је, иако је одбио да казни Хекабу због ње, и поступака других тројанских жена, јер је то сматрао праведном казном за убиство Поа који је био безбедно узет.

Крај Хекабе

О крају Хекабе се причају разне приче, али се обично говорило да је Хекаба, као Одисејев роб, отпловила из Троје, бивша краљица Троје скочила изброд у море, верујући да је смрт боља од ропства.

Алтернативно, Хекабу су богови можда претворили у пса, јер када су је напали Трачани, тражећи освету за сакаћење Полиместора, она је режала на њих као да је пас. Или се Хекабина трансформација догодила када је зарежала и проклела Одисеја и остале Ахајце.

Nerk Pirtz

Нерк Пирц је страствени писац и истраживач са дубоком фасцинацијом за грчку митологију. Рођен и одрастао у Атини, Грчка, Нерково детињство било је испуњено причама о боговима, херојима и древним легендама. Од малих ногу, Нерк је био опчињен снагом и сјајем ових прича, а овај ентузијазам је јачао током година.Након што је завршио диплому из класичних студија, Нерк се посветио истраживању дубина грчке митологије. Њихова незасита радозналост водила их је у безброј потраге кроз древне текстове, археолошка налазишта и историјске записе. Нерк је много путовао по Грчкој, залазећи у удаљене крајеве да би открио заборављене митове и неиспричане приче.Неркова стручност није ограничена само на грчки пантеон; такође су се удубљивали у међусобне везе између грчке митологије и других древних цивилизација. Њихово темељно истраживање и дубинско знање дали су им јединствену перспективу на ту тему, осветљавајући мање познате аспекте и бацајући ново светло на добро познате приче.Као искусни писац, Нерк Пирц има за циљ да своје дубоко разумевање и љубав према грчкој митологији подели са глобалном публиком. Они верују да ове древне приче нису само фолклор, већ безвременски наративи који одражавају вечне борбе, жеље и снове човечанства. Кроз свој блог, Вики Греек Митхологи, Нерк има за циљ да премости јазизмеђу античког света и савременог читаоца, чинећи митске области доступним свима.Нерк Пирц није само плодан писац већ и задивљујући приповедач. Њихови наративи су богати детаљима, живописно оживљавају богове, богиње и хероје. Сваким чланком Нерк позива читаоце на необично путовање, омогућавајући им да се уроне у очаравајући свет грчке митологије.Блог Нерка Пирца, Вики Греек Митхологи, служи као драгоцен извор за научнике, студенте и ентузијасте, нудећи свеобухватан и поуздан водич кроз фасцинантан свет грчких богова. Поред свог блога, Нерк је такође написао неколико књига, деле своју стручност и страст у штампаном облику. Било да се бави писањем или јавним наступом, Нерк наставља да инспирише, образује и осваја публику својим ненадмашним познавањем грчке митологије.